Prodaja je kao muzika...

Pišem ovo iz želje da pomognem ljudima koji žele bolji život za sebe i svoju porodicu.

Ovde nije reč o nacionalnim pitanjima već onim suštinskim, životnim.

Jedan moj prijatelj mi je objašnjavao svoje motive za podnošenjem zahteva za dobijanjem Mađarskg državljanstva:

'' Šta da radim ako moja deca požele da sviraju harfu, da od toga žive?''

Da im kažem: '' Ne, to nije za vas jer od toga nećete moći da živite? ''

Svako ima svoje motive a ja želim da podelim informacije koju su dostupne ali ih malo ljudi zna.

Da bi ste dobili Mađarsko državljanstvo a kasnije i pasoš a nakon toga sva prava koja su zagarantovana zakonima EU potrebno je da ispunite 2 uslova:

1. Da dokažete da je neko od vaših predaka rođen na teritoriji Vojvodine do 1921 godine.

U ovom uslovu nije važno da li ste vi rođeni na teritoriji Vojvodine i da li ste po nacionalnosti Mađar.

Znam primer za jednog gospodina koji je rođen i odrastao u Čačku i pri tom je Srbin ali je po izvodima iz matične knjige rođenih dokazao da mu je predak rođen ...tj ispunjava uslove.

2. Potrebno je poznavanje Mađarskog jezika i tu su priče razne po forumima.

Neko tvrdi da se mora znati, drugi govore suprotno a ja iz ličnog iskustva znam da je potrebno znanje jezika  a sve se da naučiti al postoji način i '' to da se nekako ubrza.''

Toliko od mene za ovo javljanje a nadam se da sam nekome makar malo pomogao ili dao ideju kako da reši neki problem a za opširnije informacije me možete kontektirati na : cazim.salihi@yahoo.com.

Rado ću pomoći...i meni su pomogli !!!

 

 Možete me pratiti i na sledećoj adresi:

 http://cazimsalihi.blogspot.com/

 '' Reči koje govore ''

Slične teme se obrađuju a ideja je da se šire korisne informacije kako bi pomogli drugima.

Ponovo ja o Mađarima...

Neverovatno mi je koliko '' kukavaca'' sam sreo u poslednjih nedelju dana i svi bi da napuste Srbiju koja ih koči jer bi oni mnogo toga uradili samo da žive negde drugde...

Neverovatno je za šta je Srbija sve kriva u životima ljudi i koliko su isti ti ljudi sposobni i radni ali sudba kleta im ne dozvoljava da se pokažu...

I tako, ja ih slušam i svakome od njih kažem: '' Ako želiš da odeš odavde, ti to i možeš'', pa im i objasnim šta im je činiti i kako to uraditi ali je opet Srbija kriva...

I zaista, pitam se: Ima li iko san? Da li ljudi koje srećem žele nešto da promene u svom životu il da urade ili će do kraja života čekati da se nešto desi , da neko drugi uradi nešto za njih ili da se Srbija promeni?

Ja lično želim da napustim Srbiju i verujem da ću to i uraditi ako sve bude kako bi trebalo da se završi ali ne krivim Srbiju jer nije ona kriva, mi činimo Srbiju i mi treba nešto da učinimo za nju.

A šta smo učinili?

Šta činimo?

Može li Srbija promenuti narod ili narod može da menja sebe?

 

 Možete me pratiti i na sledećoj adresi:

 http://cazimsalihi.blogspot.com/

 '' Reči koje govore ''

Slične teme se obrađuju a ideja je da se šire korisne informacije kako bi pomogli drugima.

 '' Želim ja to ali nemam vremena!!! ''

Bio sam ljut na sebe što sam poželeo da pomognem svom prijatelju koji nema vremena da pomogne samom sebi i svojoj porodici.

Pre godinu dana sam odlučio da promenim nešto u svom životu tj da promenim mesto življenja  i sasvim slučajno dođe do mene informacija da ispunjavam uslove za dobijanje Mađarskog pasoša koji mi otvara vrata za neki drugi život, malo bolji.

Želeo sam i uradio!

Sretnem prijatelja koji živi standardni Srpski život i želi da potraži sreću na nekom drugom mestu a ja srećan što mogu da pomognem, ispričam šta sam sve uradio, koje sam korake napravio da bi došao u situaciju da podnesem zahtev za državljanstvo a on mi kaže :'' Nemam vremena .''

Pravio sam se da ne čujem i sa istim oduševljenjem nastavim da pričam o tome kako sa Mađarskim pasošem može da radi bilo gde u Evropi a on mi kaže: '' Ja sam dijabetičar ''

a ja odgovaram:'' Ne razumem šta mi pričaš '' sada već iznerviran a on nastavi da priča o svojoj bolesti i o tome kako nema vremena a da pri tom nije ni zaposlen...

U jednom trenutku sam shvatio da on zaista nema vremena baš kao ni ja i završio razgovor a njega ostavio u velikim obavezama i da smisli odgovor na pitanje koje će mu jednog dana deca postaviti:'' Tata, stvarno nisi imao vremena?''

 

 Možete me pratiti i na sledećoj adresi:

 http://cazimsalihi.blogspot.com/

 '' Reči koje govore ''

Slične teme se obrađuju a ideja je da se šire korisne informacije kako bi pomogli drugima.

Slušam muziku i opuštam se.

Shvatam da mi muzika neverovatno prija  i da me lagano opija i obuzima a ne razumem ni reč onoga što je odpevano.

Prepuštam se i dozvoljavam joj da me vodi a ja znam da sam na sigurnom,osetim da je pozitivno i da mi donosi samo dobro, ja se osećam bolje.

Puno sam razmišljao o muzici, onome što ona predstavlja u životima ljudi i tome koliko je neki ljudi ne razumeju pa i olako shvataju.

Trenutno slušam :'' Krishna Das '' muzičara koji mi je poput mnogih drugih u životu, promenuo život i moj lični svet a da nisam znao o čemu pevaju...znam da ponavlja Mantre i da mi mnogo prija.

Nisam religiozan kao jedna gospođica koja me zamolila da promenim muziku što sam i učinio ali sam je zamolio da mi kaže zašto?

 '' Ja sam Hrišćanka, pravoslavne vere i ne želim da slušam Mantre''.

Nisam siguran da u Bibliji postoji zabrana slušanja Mantri.

 

 

Verujem da su mnogi bili i živeli u Novom Sadu, mnogi će doći i otići...

Novi Sad se menja, doživljava tj doživeo je neverovatne promene koje je svaki njegov stanovnik doživeo na svoj način.

Osetio je naš grad svu surovost načeg društva, korupciju i drskost, bezobzirnost prema starim zdanjima i novosadskim ulicama koje su prepune rupa.

Pitanje je koliko zaista poznajemo svoj grad?

Koliko smo zaista zagrebali površinu i prošetali malo dalje od centra grada?

Koliko nas je upoznalo prave Novosadske kafiće?

Jedan od najstarijih kafića u Novom Saadu su upravo '' Grafiti '' koji rade od 1983 godine i u kojem je nikla cela generacija RNR bendova i u kojima i danas možete popiti kafu sa Bobanom iz Ritma Nereda ili sa Popom iz Ateista...

Grafiti predstavljaju pravu novosadsku kafanu koja je naizgled zatvorenog tipa ali je otvorena za svakog ko voli dobru muziku ili želi da se osami i da ćuti.

U Grafitima  nema moderne muzike, nema ni devojaka na štiklama kao ni momaka u uskim majcama, tamo nećete biti viđeni a možda ni primećeni...primetiće vas konobarica!

Ja lično odlazim u Grafite već 12 godina, imam svoje mesto za šankom sa kog sam nekad naručivao pivo a danas hladnu, mućenu nes kafu.

Svim ljudima koji dolaze u Novi Sad preporučujem da pronađu '' Grafite'' koji se nalaze u Kosovskoj ulici na Podbari ili da svrate do '' Dublina '' jer će vas tamo dočekati uvek ljubazni Vlace, dobra muzika i uvek veselo društvo.

Tamo vlada duh našeg grada!!!

 

 

 

     Prodaja je kao muzika pa čak i kao knjiga.

     Ona nas menja i pomaže nam da postanemo bolji ljudi a evo kako drugi vide prodaju:

           “Prodaja je davanje dovoljnih informacija kupcu
            kako bi doneo inteligentnu odluku o kupovini, bilo
            to da ili ne..”
          - Ron Martin

            “Prodaja nije uveravanje kupaca zbog čega treba
             da kupe od nas, već stvaranje uslova u kojima
             će oni uveriti sami sebe!”
             -Harvi Mekej

              Prodaja ima svoj početak … trajanje …kraj
             “Put od hiljadu kilometara počinje se prvim korakom!”
            - Lao Ce 

                Prodaja je PROCES …
     A za uspešno upravljanje procesom
     uvek nam je neophodan SISTEM!
     SISTEM = PROCEDURE

     “Sreća je naklonjena pripremljenom umu.''

 

Eto, slučajno mi pade na pamet da razmišljam o ovakvoj, za mene lično skroz ne bitnoj temi

al kada si sam u autu i  voziš 8 sati u kontinuitetu, i to se dešava.

Ja lično volim nacionaliste jer su to osobe koje vole svoje a poštuju tuđe i tako sam ja zaista veliki nacionalista jer volim planetu Zemlju ali poštujem i Mars i sve ostale planete, mada jesmo mi Zemljani malo bolji od njih jer imamo vode i svašta nešto...

A oni drugi sa kojima sam se u životu, na moju žalost, više puta sretao pa sam i sam bio sličan njima kada sam bio mlađi, njih bi da pitam...

Da objasnim: Kao mladi i ponosni Novosađanin ,sam imao u svojoj glavi problema sa ljudima koji nisu iz Novog Sada i pričaju nekim sličnim jezikom kao i mi ali samo malo drugačije, pa su mi i smetali oni koji ne govore srpski ali mi nije smetao Mađarski paprikaš, gulaš ili Slovački Kulen... to nikome ne smeta?

Naravno da mi nije smetalo i da se zabavljam sa devojkom iz Crne Gore koja je pričala jekavicu a ja od lepote njenih  plavih očiju, ništa nisam čuo, ništa mi nije smetalo a tako je i 7 godina kasnije.

Pa pitam sve nacionalšoviniste: Smeta li vam Vojvođanska sarma?

Smetaju li vam Mađarice koje izgledaju zanosno ili Hrvatice?

Ovo se odnosi i na žensku populaciju.

Nekada sam se osećao kao Novosađanin i sa odrastanjem shvatih da mi je to nekako suženo, da mi treba više pa postadoh Evropljanin a danas sam Zemljanin.

Mogu živeti gde god, mogu me zvati kako žele a važno je samo kako se ja osećam !!!

Ćaoizam.

 

Koračam lagano, polako, onako novosadski jer mi uglavnom ne žurimo nigde a svuda stižemo.

 Posmatram ulice i gužve u saobraćaju kojih pre 13 godina nije bilo kao ni ovih zgrada što se gužvaju i zaklanjaju mi pogled dok neke od njih ne želim da vidim,gotovo ih se stidim.

Zgrade su raznih boja, srećom pa su boje izbledele kao na Bulevaru Oslobođenja gde je u jednom trenu svanula sva ponosita, zgrada crveno bele boje, a nakon nje se pojavila zgrada plave boje i to u ulici Pap Pavla.

A mi smo opet bili novosađani i samo u sebi negodovali pa smo prošle godine dobili i hotel ''Centar '' koji se nalazi preko puta '' Srpskog Narodnog Pozorišta'', šepuri se i govori opet o nama...

Pre svih spomenutih građevina, u našem gradu, negde oko 2001 godine su gradski Oci dozvolili da se u samom centru grada sruši predivna građevina stara preko 100 godina a koja je bila pod zaštitom države al ni država nije uspela da je zaštiti od novca  i na njenom mestu je izgrađen poslovni prostor '' Pariski Magazin'' koji je sagradio jedan od naših Biznismena.

Novosađani su sa čudom posmatrali i negodovali al su nas opet gradski Oci ubedili da ta  građevina ima umetnički značaj i da je ona ispred svog vremena i tek za 50 godina će se videti njen puni sjaj.

Mi kanda, malo znamo o umetnosti i o arhitekturi...